Манастир Тумане је древна светиња, према предању подигнута у другој половини 14. века, као задужбина славног косовског јунака, Милоша Обилића. Предање каже да је Обилић нехотице, ловећи у оближњим шумама, ранио светог пустињака Зосима.Како би му извидао ране, понео га своме двору, али је пустињак издахнуо уз речи „ту ме мани и пусти ме да умрем“. Обилић је у знак покајања кренуо да зида цркву. Није је довршио, јер када је стигао до крова стигло је и писмо кнеза Лазара којим га позива “ да ту докле је стигао мане задужбину“ и крене у бој на Косово. Побожан народ је по погибији кнеза Лазара И милоша Обилића у косовском боју завршио манастир и назвао га Тумане.
Као највећа светиња у манастиру се чувају мошти Светог Зосима Туманског, Синаита чудотворца. Овде је и древна руска чудотворна икона Пресвете Богородице „Курскаја“ коју су у Тумане 1936. донели руски монаси. У недирнутој шуми, 800 м од манастира налази се испосница Св. Зосима, аутентично сачувана из времена када је он у њој живео, као и светитељев извор. Преко пута цркве је јединствена гостопримница и мали зоо врт. Због великих и чудесних исцељења која су у Туману готово свакодневна, народ ову светињу назива Ђердапским Острогом.