Једно од највећих и најочуванијих римских утврђења – каструма на Дунаву је Диана Караташ (lat. Statio Cataractum Diana). Овај утврђени град на дунавској обали изграђен од камена тесаника, подигнут је у време цара Трајана као једна од база за Дачке ратове, али и ради обезбеђивања пловидбе Дунавом.

У своје време Диана је била најзначајније утврђење на горњомезијском лимесу подигнуто на стратешки значајној локацији. Стога је стална војна посада имала задатак да чува границу и обезбеђује низводни улаз у канал. Овај правоугаони каструм је свој коначан изглед добио почетком IV века, добивши два бедема која су се спуштала до Дунава.

Делимично су је у IV веку спалили Готи, Диану средином V века разарају Хуни, а обнавља је почетком VI века Јустинијан. Крајем VI века током Словенско – аварске провале на Балканско полуострво, ова римска тврђава доживљава коначан слом.

Досадашњим истраживањима у унутрашњости каструма, поред остатака бедема са кулама и капијама, пронађене су војне бараке и други објекти, док је изван бедема постојало мање насеље, пристанште, светилишта и некрополе.

Да је Диана осим фортификацијског значаја, била и значајан економски центар са пристаништем, потврђују бројни археолошки налази – скулптуре од мермера и броне, налази изузетне уметничке израде и лепоте, од којих су неки светски музејски раритети и разноврсни предмети за свакодневну употребу.

Диана је споменик културе од изузетног значаја.