У свом походу на богатства дачког краља Децебала, римски имепратор Трајан почетком II века н.е. оставља трајни печат у околини Кладова. Пробија ђердапско стење зарад војног пута Виа Траиана, градњом Сипског канала чини Доњу клисуру пловном, подиже утврђење Понтес и премошћава Дунав 1100 м дугим Трајановим мостом, који је скоро хиљаду година важио за надужи мост у историји.

Своје подухвате прибележио је на Трајановој табли, на најнеприступачнијем делу читавог Трајановог дунавског пута, која се данас може видети само са Дунава. На табли је натпис на латинском у шест редова који након царевог имена и свих титула наводи да је пут направљен усецањем планинских литица и подупирањем конзолама.

Са бочних страна Трајанову таблу држе два крилата бића, са делфинима изнад. Клечећа фигура брадатог мушкарца и два последња реда текста временом су избрисана, а за њих се зна захваљујући изворима истраживача.

Како би била заштићена од потапања Ђердапском акумулацијом, Трајанова табла је 1969. године подигнута за 20/25 м тачно изнад првобитне локације. Исецање и фиксирање читавог блока – каменог монолита, Трајанове табле и дела римског пута око 300 т тежине, представљало је грађевински подухват.

Трајанова табла је споменик културе од изузетног значаја.