Golubačka tvrđava je srednjevekovno utvrđenje podignuto na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, prirodno utvrđenom mestu odakle se lako mogao kontrolisati sav kopneni i vodeni put koji je povezivao istok i zapad. U pisanim izvorima prvi put se pominje 1335. kao tvrđava u kojoj je već smeštena ugarska vojska, što bi značilo da je osnovana pre toga. Ko je i kada podigao tvrđavu pouzdano se ne zna. Zna se međutim, da je na srednjovekovnim kartama njeno ime bilo ispisano različitim jezicima (Galambas, Galambocz, Colombazo, Columbaz, Columbarum, Taubersburg, Tawbenstein, Peristerin, Giwerdzinlik) i da u svakom reč golub čini osnovu. Legenda kazuje da se osmanski zapovednik grada zaljubio u lepu Golubanu koja ni po koju cenu nije htela u njegov harem. Ne bi li se pokajala, kažnjena je vezivanjem za stenu u Dunavu , na kojoj je i umrla. Tvrđava je po njoj dobila ime Golubac, a stena koja i danas viri iz Dunava, Baba kaj (tur. pokaj se). Rekonstruisana Golubačka tvrđava sa svojih devet kula povezanih bedemima, palatom, arheološkim parkom u kome su „Rimska kuća“, hamam Kodže Mahmud-paše i srednjovekovna krečana i savremenim centrom za posetioce mesto je koje neizostavno treba posetiti.