Ђердапска клисура и њене стрме кречњачке падине биле су прибежиште древне терцијарне средњоевропске шумске флоре, па и данас у Ђердапу срећете копривић, божиковину, тису, мечју леску. Осим шуме која чини око 70 одсто површине НП Ђердап, овде ћете наићи и на преко 100 врста гљива, а свих 10 врста орхидеја НП Ђердап налази се на листи „Вашингтонске конвенције“.
Међу 170 врста птица, овде живе и орао белорепан, сури орао, патуљасти орао, краткопрсти кобац, ветрушка, црна рода, дугорепа сова, водомар и многе друге. НП Ђердап је домаћин за 55 врста сисара, као што су рис, мрки твор, водена волурахица и свих 15 врста слепих мишева регистрованих у Ђердапу. Фауна водоземаца и гмизаваца је веома богата, тако да територију Ђердапа насељава 27 врста водоземаца и гмизаваца, а у ђердапском делу Дунава живи око 60 врста риба Геолошка подлога Ђердапа веома је разноврсна и представља изузетну ризницу докумената о историји развитка земљине коре и сложености геолошких процеса.
Најмаркатнија црта рељефа и знак распознавања овог националног парка је грандиозна Ђердапска клисура, најдужа и највећа клисура пробојница у Европи.
Адреналински путоказ према узбуђењима у Националном парку Ђердап води кроз шумска пространства адекватно обележеним стазама ка видиковцима, на којима је вашем погледу само небо граница. Осећај слободе и непоновљиви призори које је природа вајала вековима, а који вам се пружа као на длану, оставиће вас без даха. Уређене и обележене пешачке стазе пролазе кроз атрактивне пределе, резервате природе и обично завршавају на видиковцима. Различите по дужини и успону, неке од стаза нуде пешачење без много напора, а има и оних које захтевају већу кондицију.
Стазе су обележене планинарским ознакама и информативним таблама, а уз чуваре природе ЈП „Национални парк Ђердап“ коришћење пешачких стаза је прави доживљај.