У периодима ниског водостаја из Дунава провирују поједине стене као што је кречњачки шиљак Бабакај и гранитна катарка Стенка испод села Брњица. Од Љупковске котлине до Гребена простире се клисура Госпођин вир која је добила назив по средовековном манастиру. У Госпођином виру корито је јако сужено, стране се стрмо уздижу до висине преко 500 м. Од Гребена до ушћа Поречке реке простире се Доњомилановачка котлина у којој се Дунав нагло шири и преко 2 km.  Испод Голубиња Дунав улази у трећу и најлепшу кањонску клисуру, која се састоји из Великог и Малог казана. У Великом казану ширина Дунава достиже само пар стотина метара, а стрме кречњачке литице уздижу се вертикално изнад воде. Напуштајући Казан Дунав улази у Оршавску котлину, а од ушћа Черне поново се сужава у Сипску клисуру која се пружа до места Гура Вај  на коме је подигнута ХЕ „Ђердап 1“.

На траси Дунава налази се велики број такозваних џиновских лонаца, од којих неки имају дубину преко 80 метара, тако да Дунав на неким местима пада испод нивоа светског мора за 14 метара.